Putopis: Sinagpur, Malezija, Indonezija; Let i prvi dan u Singapuru

 

Pogled na Marina bay sands

Prvi dan: Let iz Beograda

Došli smo na aerodrom u 14.30, nakon mojih nekih obaveza, na let u 16.30. Reče mi sestra da mogu da pitam lika na šalteru za besplatnu nadogradnju za premijum ekonomsku ili tako neku bolju klasu. Malo mi je bilo neprijatno, ali rekoh sebi, on će to pitanje zaboraviti za 5 min, a potencijalni dobitak je velik. Pitah ja njega, i on reče da ne može, da imamo spojena mesta, ali da to pitanje pitam na šalteru u Frankfurtu. Posle smo pogledali i on nam je dao najbolja moguća mesta u ekonomskoj klasi, tačno na granici premijum ekonomske i ekonomske klase, i imamo dosta mesta za noge. Ekstra!!

Let do Frankfurta je kratko trajao, 2 sata su prošla brzo, i devojka i ja smo imali skinute serije. Došli smo na frankfurtski aerodrom, koji je prevelik, ali pošto nismo imali ništa da radimo odmah smo otišli na gejt koji je bio prazan, našli dobra ležeća mesta, malo odmarali. U tom trenutku hteo sam da uzmem da punim telefon i shvatio da sam glupan zaboravio ciglicu od punjača na beogradakom aerodromu 😡. Baš sam se iznervirao kako sam ispao glup i da sam mogao da tako nešto bitno zaboravim i pre puta ali jbg... Konačno je došla kraljica neba, Boing 747-8, a Lufthanza je ako se ne varam jedini evropski avio-prevoznik koji i dalje aktivno koristi taj tip aviona, tako da sam jako srećan što sam se vozio tim avionom pre nego što uopšte ne budem imao priliku. 

Avion kojim smo leteli

Inače, da napomenem još jednu stvar, ovo sve pišem u taksiju za aerodrom Kuala Lumpur, jer nisam imao nimalo vremena da pišem, što ću objasniti, ali eto napomena da pišem retroaktivno događaje, a ne uveče tog dana kao na Kipru. Možda ću na Baliju imati više vremena, videćemo. Sedišta u avionu su bila dovoljno udobna, imali smo dva jako ukusna jela, jastučić, ćebence (koje je bilo potrebno jer bude prilično hladno.

 Više mesta za noge je baaaaš značilo, jer se nasloniš unazad, ispraviš noge i skoro kao i da ležiš, a pogotovo što ispred mene na dva mesta nije bilo nikoga i onda sam stavio nogu na naslon između ta dva sedišta (pomalo nekulturno, ali niko nije bio na tim sedištima). Posle prvog jela smo zaspali (inače let je poleteo oko 21.30, dok smo poleteli, užinali i to sve bilo je ponoć i tad smo zaspali. 

Večera koju je devojka jela

Drugi dan: Dolazak u Singapur

    Spavali smo dobrih 9 sati sa malo buđenja, što mislim da je retkost, i zahvalan sam na tome, jer kad smo se probudili, videli smo da je do sletanja ostalo manje od 2,5 sata! Nakon doručka, malo čitanja, gledanja filma, već smo sleteli. 

Putanja leta

Čangi je ogroman aerodrom, ali nismo videli Dragulj (onaj veštački vodopad), jer nam nije bio usput, nego smo direktno otišli dole na metro, a zatim vucarali kofere do hotela. Napolju je bilo prevruće, i nisam mogao nikako da se naviknem. Odmah sam bio mokar, u roku od par minuta. Tako lepljivi, umorni smo vukli one kofere 15 min, do hotela. Iako je Ibis budžet, i vidi se da je sve minimalno (klot sobica i kupatilo, bez doručka), nije bilo malo, 60€ noć, ali to je za Singapur i jeftino. Iako prilično običan, bez glamura, nama je to dovoljno, jer došli smo da obiđemo grad, tj. državu i da vidimo sve lepote. Soba je tu u funkciji spavaonice i tuširanja samo. Prva stvar kad smo ušli u sobu je bilo da legnemo 😹. Premišljali smo se da li da idemo u grad jer je već 8 uveče, ali onda smo rekli sebi: hajde da iskoristimo i jedno veče. U 21 (naravno po njihovom) smo krenuli u grad, prva stanica Gardens by the bay (dalje u tekstu GBTB), možda i najpoznatiju singapursku atrakciju ujdeno sa hotelom Marina bay sands, jer smo hteli da vidimo kako izgleda noću. 

Od levo ka desno: most "Heliks", hotel i kazino "Marina bay sands", muzej tehnologije 

Čitavši forum diskusije, ljudi su se složili da su jednako lepe i danju i noću te smo znali da moramo barem dva puta da dođemo do njih (na kraju dela o Singapuru ću napisati, po mom mišljenju još optimalniju rutu i način obilaska grada). Ušli smo u dabl-deker gradski bus (da, to je relativno često, i ista cena kao normalan bus, samo jednostavno neke linije su verovatno opterećenije ili ima više turista, pa znači i za kapacitet i za iskustvo). 

Pogled iz autobusa

Naravno, seli smo gore skroz napred, i kroz 20ak minuta bili u centru. Iako Ibis nije u centru, sam Singapur je jako dobro povezan, te nam je od nas do bilo koje tačke trebalo 20-30 min, a cenu za sad ne znam tačno da kažem, jer meni banka nije još ispisala koliko je, ali devojka kaže da joj je za ceo dan bilo oko 500 din (~4€). Metroi i busevi su spas, jer iz vrućinčine uđeš u banju hladnoće. Prešli smo pešački most Helix bridge, koji je u obliku DNK, sa koga se pruža dobar pogled na poznati hotel, panoramu grada i visokih (uglavnom bankarskih) zgrada i tržnog centra u podnožju hotela.

Pogled na finansijsku četvrt

Opkružili smo hotel i nastavili ka parku koji se nalazi sa druge strane hotela. U to vreme nikoga nije bilo u parku i imali smo mira da uživamo u prirodi, osvetljenim Supertree groves (o čemu ću pričati trećeg dana) i pogledu na osvetljen hotel koji izgleda prilično impozantno.

Supertree groves

Unutrašnjost hotela

Pogled na osvetljene Supertree groves

Nakon pešačke ture smo premoreni došli u hotel, skoro je bila ponoć, i za to kratko vreme smo prešli 15.000 koraka. Mene je uhvatio džet leg i zaspao sam tek oko 02.30.