Ким Стенли Робинсон „Зелени Марс” — рецензија без спојлера

Zeleni Mars (knjiga.ba)

    Друга књига у серијалу RGB Mars је имала доста тога да наследи из њеног јако успешног претка у трилогији. Рекао бих да књига је успешно наставила радњу на логичан начин, и јако добро симулира будућност Земље и Марса (бар по мом мишљењу) везано за велике транснационалне корпорације које су моћније и јаче од већине држава, и како такав поредак је у судару са једном целом планетом која тражи свој идентитет и на којој се рађају две струје — независни Марс и кооперација са Земљом и њен утицај. Мислим да је тај исход логичан след након зелених и црвених — борбе за Тераформирање, која додуше и даље ваљда на Марсу.

Упознајемо нове ликове, Ниргала, Џеки, Хармаксиса који су ектогени, деца коју Хироко је одгајала у Зиготу, месту сакривеном на јужном Марсовом полу и њихов раст, развијање и утицај са првих стотину, укључујући и Којота.

У овој књизи има доста више авантуре и појединачних акција ликова које су ми јако занимљиве, као и односа Праксиса, транснационалке са људима са Марса посредством Арта Рандолфа.

Моја мана код ове књиге, као и претходне је, што аутор није поставио барем неку мапу, зато што услед њеног одсуства очекује превише ослањање на мапу, што ја не могу лично да урадим и памћења позиција свих градова, планина, кањона, долина, итд, а све су оне научни називи и нимало лаки за памћење и визуелизацију. Мислим да доста радње псти од тога и да би могла да буде још боља политичка драма са тим елементом.

Због тога, а и по мом мишљењу споре радње, дајем

🌟🌟⭐✨ 2,75/5