 |
| Kрај смрти (laguna.rs) |
Након занимљивог, али отвореног краја друге књиге једва сам чекао да видим шта ће се десити у трећој.
Замисли мој шок када књига креће радњом у Цариграду 1453. 😱😹
Не знам тачно шта је хтео аутор да постигне са прологом, да објасни каснији концепт вишедимензионалности у књизи? Генерално ок начин да се уведе концепт, међутим то је 30 страна које је могао да их искористи на доста бољи начин, нпр. на крају књиге, али о том потом.
Аутор је књигу поредио по ерама, што је јако занимљиво и концепт који ми се јако свиђа, а свака ера прати живот човечанства у њој, заједно са открићима и сазнањима о томе о чему су били у праву или шта су погрешили у разумевању из претходне ере.
Кризна ера (201Х-2208)
После, по мом мишљењу дугачког пролога, упознајемо Јун Тјенминга, лика који је живео у време друге књиге. Био сам шокиран, јел могуће да уместо да настављамо радњу, ми се враћамо на почетак и поновно пролазимо кроз то све, само кроз призму другог лика? Ух, како сам био нестрпљив.
Тјенминг болује од неизлечивог рака и одлучио се за еутаназију. Док се спрема да се убије и прође кроз више менија потврде, после сваке потврде се сећа свог живота, и велике љубави према девојци Ченг Син. Такође сазнајемо да је у младости смислио идеју за врсту сока коју је после његов другар преточио у стварност, а затим Тјенмингу дао прилично богатство као његов удео у идеји за фирму. Не желећи да те паре завешта оцу, а после рога да оду сестри која њега гледа само као сметњу, одлучује да Син, у коју је јако заљубњен купи звезду. Како долази до последње поруке да ли жели да се убије он притиска ДА, кад у том тренутку упада Ченг Син и други доктори и ишчупавају све игле из његовог тела.
Упознајемо Ченг Син, младу, успешну и амбициозну научницу и њен успон ка запослењу у Пији - планетарној информативној агенцији. Тадашњи план Пије је био да пошаљу сонду која би пресрела и фотографисала Трисоларијанску флоту, и њихове борбе са лимитима тренутне технологије. Након доста покушаја, неуспеха и мозгања, Пијин директор Томас Вејд, долази до паметне идеје - послаће само људски мозак.
Након тога она сазнаје за Тјенминга и потера да се стигне пре његове смрти. Успевају, и Тјенминг пролази кроз селекцију. Међутим, при лансирању један кабл током лета пуца, и његов мозак завршава ко зна где. Пројекат је неуспех и заборављен, а Ченг Син одлази у хибернацију да можда подели своја знања о пројекту у будућности.
Доба застрашивања (2208-2270)
Одликује га претња узајамног уништавања између Трисоларијанаца и људи који може да активира мачоноша — особа која у случају нужде активацијом дугмета ће да пренесе локације Трисолариса, и посредно тиме Земље, гарантујући уништење обе цивилизације.
Две групе бродова су после битке са трисоларијанском сондом капљица побегле у различитим правцима. Убрзо су схватили да једини начин да гарантују преживљање јесте да униште своје околне бродове, тако да су преживели само Бронзано доба и Плаветнило. Земља оба брода зове да се врате уз коментар да је мир постигнут са Трисоларијанцима. Бронзано доба се срећно враћа, али се испоставља да је то била замка и да су ухваћени и да им се суди за злочине против човечности. Капетан Бронзаног доба успева да јави Плаветнилу да се не враћа, а тај брод је свакако био доста опрезнији од Земље. Због тога у потеру за њим креће брод Гравитација, који посетује гравитациону антену помоћу које је могуће одадишљати локацију Трисолсријанаца, а трајање потере би требало да буде око 50 година.
Чен Син је пробуђена јер њена звезда коју јој је Јун Тјенменг поклонио има планете, које она продаје за добру своту новца, и заједно са астрономкињом Аи Аа која их је открила покрећу компанију Ореол. Луо Ђија као првог мачоношу замењује Ченг Син, а 10 мин након тога Трисоларијанци у исто време нападају све земаљске и одаљшиљач на Гравитацији.
Доба након застрашивања (2270-2272)
Након што су уништили све предајнике на Земљи, Томоко, софонски амбасадор, наређује људима да се преселе у резерват у Аустралији где ће се популација кроз канибализам смањити са 4 милијарде на око 50 милиона, када ће Трисоларијанци доћи и населити се Земљом. Све изгледа изгубљено, када капљица напада предајник на Гравитацији. Међутим, Плаветнило и Гравитација улазе у четвородимензионални сегмент које посада Плаветнила прва открива, и користећи њега скрећу капљице са путање улазећи у њихову унутрашњост и кварећи их, а затим оба брода спајају посаде и улазе у четврту димензију где срећу Прстен, који симболизује гробницу давне четвородимензионалне цивилизације.
Са Гравитације одашљиљу координате Трисоларијанаца и одлучују да се не врате у Соларни систем, а Трисоларијанци одустају од плана инвазије јер ће и некада у будућности Соларни систем бити уништен.
Ера одашиљања (2272-2332)
Фотоид униптава једно од Трисоларијанских сунаца. Човечанство је сигурно да пре или после ће иста судбина задесити Соларни систем. Трисоларијанци су открили да имају Јун Тјеминга (преко софона су знали план и видели путању којом је његов мозак скренуо), те дозвољавају Ченг Син да има једночасовни разговор са њих о њиховим животима, без икаквих помињања било какве теме везане за технолошки напредак цивилизација. Искористивши прилику, Тјеминг прича бајку у коју је уплео метафоре да би успео да пренесе информације до људи о напретку Трисоларијанаца.
Уз доста напира, људи успевају да раскринкају две његове бајке од три које је он испричао, и закључују три плана: први је такозвани бункер, где би се људи сакрили иза гасовитих џинова и тако избегли радијацију од умирућег Сунца. Други план, који су схватили из бајке јесте умањење брзине светлости чиме би направили тзв. Тамни вилајет, односно простор у коме је брзина светлости толико спора да сте у локалној црној рупи, а трећи план, такође разбијен из Тјемингове треће бајке је погон закривњењем простора који омогућава путовање брзином светлости. Човечанство се опредељује за план 1 и 2, занемарујући трећи план. Прва бајка, о претварању људи у слике никада није одгонетнута и представљаће велики проблем људима у будућности за које они нису ни знали.
Бункер ера (2333-2400)
Човечанство гради мегалополисе у сенкама гасних џинова. Чен Син је поново пробуђена из хинернавије на позив Вејда. Она му је пре хибернације све преписала, а он њој обећао да ће радити на светлосном погону, а пробудити је ако дође до нарушавања безбедности по човечанство. Он је направио приватну армију да се обрачуна са Федералном владом због забране светлосног погона, али попушта када га Ченг Син наговара. Радио оператер из непознате ванземаљске цивилизације уочава Трисоларијанске координате и примећује да је већ уништена. Гледајући кроз њихове размене података закључује да на Земљи има интелигентног живота. Прво је хтео да пошаље фотоид, али увидевши гасне гиганте, тачно закључује да такав напан би иставио мртве углове где би одређене цивилизације могле да преживе, те шаље напреднији начин уништења, где се тродимензионални простор увлачи, губи дубину и постаје дводимензионални.
Постојање оваквог напада је тајна Јун Тјемингове прве бајке, и такав напад је из ванземаљске перспективе наклон Земљи, јер се сматра опасном цивилизацијом.
Људи немају решење за овај напад јер су једине опције да побегну брзином светлости или да науче да живе у 2D свету.
Ченг Син и Аа буди Вејдов помоћник и говори им да оду на Плутон, да би помогли двестагодишњем Луо Ђиу да неке артефакте из Музеја човечанства на Плутону спасу. Тамо сазнају да је Ореол једини брод са светлосним погоном, направљеним у тајности. Гледају како Сунчев систем постаје дводимензионалан и крећу ка звезди DX3906 коју је Тјенминг поклонио Ченг Син.
Галактичко доба
После 286 година (а за њих 52 сата) долазе до система који има две планете — Сињило и Сивило. Тамо срећу Гуан Јифана, космолога са Гравитације, који им објашњава да су посаде нашле начин да направе погон светлости и основале пар заједница које сад настањују Галактички људи. Јифан и Син одлазе на Сивило да истраже ванземаљске знакове и тамо налазе бразде смрти, процепи у простору који настају погоном светлости, где је брзина изласка из њих бесконачна. Јифан јој објашњава да ванземљаци сада користе светлосне погоне за одбрану, а димензионалне нападе за офанзиву, и да обе технике деградирају васиону, говорећи јој теорију да је некада васиона имала 10 димензија и брзина светлости је била бесконачно, а овим нападима се смањује у ништавило а брзина светлости је c. Њих двоје чују да је Јун Тјеминг дошао на планету и пресрећни крећу на Сињило. Нажалост, могуће због Гуан Јифановог погона светлости, бразда смрти се активира, и око планете је сада локална црна рупа, а они њу орбитирају брзином светлости. Јифан има систем који ради са нижом брзином светлости, али треба времена да се активира, њима 12 дана. Када се пробуде, сазнају да је у планетарном оквиру прошло 19 милиона година. Када слећу, налазе поруку у камену да су њих двоје проживели срећан живот и да су им оставили поклон — микроуниверзум направљен Трисоларијанском технологијом. Он садржи 1 кубни километар идиличне фарме да проведу остатак живота. Међутим, у једном тренутку долази порука од ванземаљаца на 1,5 милиона језика (укључујући и трисоларијански и земаљски) да све цивилизације треба да врате масу коју су узели из универзума, јер овим темпом ће доћи до непрестаног ширења.
Опет се позивајучи на моралну дужност, Гуан Јифан и Ченг Син слушају поруку, расформирају микроуниверзум, остављајући поруку у боци и тераријум.
Генерално ми се књига свидела. Иако је мало спорије почела са прологом о Цариграду и о периоду кризе, следећи акт у периоду застрашивања се убрзава заједно са периодом застрашивања, а најбољи део књиге убедљиво ми је био Гравитација и Плаветнило и откривање мистерије четврте димензије. Након тога код дела Тјемингових бајки и даље сам окретао страну за страном желећи да откријем мистерије које је он сакрио. Након свега тога и бункер епохе, и даље сам био „залепљен“ за странице, али сам полако почео да бивам фрустриран са одлуксма Ченг Син. Такође сам схватио значење прве бајке доста пре открића што сам баш срећан 😁. Последњи део, галактичка ера, ми је баш опала књига. Делује ми да је аутор оставио премало времена, убацио превише концепата одједном (светлосни погон, цео део око галактичких људи, микроуниверзум) без да их је ваљано објаснио, што је увек био случај пре тога. Овде не говорим о мрачној природи универзума, то ми се свиђа да и даље буде у мистерији и сабласно, али основне концепте у причи.
Ликови су доста бољи него у другој, а нарочито првој књизи. Развијене су мотивације и осећања Јун Тјеминга, Аи Аа, Томаса Вејда, Ченг Син, не делују као пуки начин померања заплета, него свако има своју мотивацију, уверења и осећања.
Све у свему, трећа књига је значајно погурала радњу ка даље, скоро све нити из претходних књига је лепо спојила и завезала, прошли смо кроз велику историју човечанства, и свиђа ми се како у једној ери људи, па и читалац верују у једну идеју јер је ауто лепо објасни, али у следећој ери се испостави да је нетачно уз разлоге зашто, онда се осетиш глупо али ти има смисла. Поетично ми је како је човечанство изгубило због своје ароганције (мислили да је фотоид једини вид напада), уместо да развијају светлосни погон.
Добра трилогија коју би сваки фан научне фантастике требало да прочита.
Крај смрти 🌟🌟🌟⭐✨ 3,75/5
Беседе о земљиној прошлости 🌟🌟🌟 3/5
Коментари
Постави коментар