Путопис: Кипар - септембар 2024

Први дан: путовање до тамо

    Пошто ми је ауто на поправци, ишли смо 607 на аеродром. Бус је био супер. По доласку урадили смо чек-ин, па није било за тиме потребе и прошли царинску и КД контролу где није било гужве. Био је А319 wet lease-ован од GetJet-a. Унутра било ок, добије се сендвич са говеђом пршутом и вода, али сам скоро цео лет преспавао и то у чудним положајима, толико сам био уморан. Слетели смо око 18.05 и није нам био проблем да се снађемо на аеродеому, релативно смо брзо све завршили. Пред излазом је био штанд за јавни транспорт на Кипру где нам је жена објаснила јако детаљно и лепо како да дођемо до нашег хотела у Аја Напи. Аутобуски транспорт на Кипру је УЖАСАН😡. Београд који је 10х мања туристичка дестинација има 10х бољу аутобуску мрежу, распоред и инфо табле. Станице су јако лоше обележене, неприметне и на њима само пише који бусеви стају. И да не заборавим, не ради гугл транзит 🤢. Њихова апликација Cyprus Bus такође 1/5, једино што ради јесте Moovit, а генерално не волим Мувит, али шта је ту је. Постоје хвала Богу интерсити бусеви, а и ту очај што показује полазак првог, нигде не пише колико му треба до које или у које ће време бити, морао сам да обављам менталне калкулације када смо ишли до Ларнаке, али доћи ћу до тога.

Сместили смо се у хотел, на рецепцији је била Бугарка која је све време причала на Бугарском, али смо се споразумели.

Соба делује јако чисто на први поглед али се јаако слабо одржава

Поглед на базен је јако леп

Дала нам је шифру и за собе тако да је то супер, јер ми је сестра рекла да њима нису хтели да кажу и да у соби немаш ако не доплатиш. Хотел, ех хотел... Он овако из даљине делује као да има 4*, међутим, мало погледаш детаљније и видиш колико се не одржава и колико би то могло боље да буде, делује да има неискоришћен потенцијал. Али ајде, за моју грешку и last minute уопште није лош. То прво вече нисмо изашли, дошли смо у хотел око 21.00 по њиховом времену уморни, после 8 сати проведених између нашег стана и хотела.

Други дан: упознавање Аја Напе

    Другог дана смо отишли на Ватија Гонија плажу која је од нас удаљена <10 мин. Плажа је јако лепа, у полуували тако да ветар није толико утицао (барем прву половину дана), и иако је било људи, ниси се осећао као да је натрпано, доста лежаљки је чак и било празно, а након првих 50 метара плићака није било људи. Као што ми је нутрициониста саветовао, на крају сваког одласка у воду сам пливао до бова и назад, тако да су ови одласци били доста продуктивнији или сам причао са Теом или пливао, нисам као на Корчули цупкао у плићаку сам. До краја дана сам 3 пута испливао јер су на крају због јаког ветра били таласи па смо се Теа и ја рвали са њима.

Плажа Ватија Гонија ујутру

Поглед из ресторана

Традиционална грчка мусака

Плажа у вечерњим часовима након таласа

Увече смо изашли мало да обиђемо Аја Напу и смештај у којима ће бити њени смештени. Шта знам, ок је Аја Напа, само не волим толико тај кич, кинезе, свуда шљаште светла и ресторсни са пренадуваним ценама.

Трећи дан: излет до Ларнаке

    Пошто нашег трећег дана су долазили Теини родитељи , искористили смо прилику да тада посетимо Ларнаку јер је то свакако био план, и таман да их дочекамо и њима олакшамо сам долазак на море. Знали смо да ћемо ићи на Макензи плажу јер у истраживању је доста људи препоручило њу. Међутим мој неки иницијални план је био прво да идемо до Хала Султан џамије и сланог језера, али то је буквално ништа специјално, видели смо га у одласку са аеродрома, па смо одлучили да се шетамо уз обалу до плаже. Она Ларнака не могу да кажем да је рупа, нећу бити толико безобразан, али хајде да кажем да нема ништа да се види.

Сладак локал

Шеталиште уз које смо ишли

Било је превруће и једва сам чекао да дођемо до плаже. Плажа, као и свака до сада на Кипру (од 2 до сада 😹) су 100 метара плићак, али је занимљиво код ове, јер због близине аеродрома док се брчкаш авиони слећу изнад тебе, то је јако кул. Видео сам Бритиш, Тус Ер, Норвиџан, изи Џет... Британци растурају и харају Кипром.

Макензи плажа (поглед ка аеродрому)

Поглед на супротну страну

Ручак тог дана, није лоше за 24 евра

После купања смо отишли до аеродрома и ту сачекали Теине родитеље, а затим отипли до центра Ларнаке (опет, јавни оревоз на Кипру је ужасан), али смо искористили прилику да одемо до Лидла и покупујемо неке ствари јер у Аја Напи нема лидл (парадајз 🍅 туристи за победу!), и после тога чекали интерсити, међутим ја спазим 711 и реко: „Улазимо“! Коначно се и припрема за путовање исплатила јер сам знао да вози исто као и интерсити само што је 2,5 пута јефтинији, исто удобан, а вози дуже само 10ак минута. Након што смо отишли до смештаја где су Теини и нико није био на рецепцији, позвао сам број који је +44, па сам знао да је из УК, паметно се сетио да пробам на воцап (прескочићу део где сам ипак прво позвао на обичан фон и имао среће да се неко одмах није јавио!), и јави се човек. Е сад, ситуација је следећа: ја мислим да сам добио неког несрећника који је од мене удаљен минимум 5.000 км. Он мене пита за име, и ја лепо кажем презиме Теиних, очекујем то је то, сад ћемо да завршимо одмах, мени је највећи зент био да ли ће се неко јавити уопште. Кад он каже ја немам то?! Ја реко имаш сигурно, и кажем слово по слово. Он мени практично па каже брате не знам о чему причаш. Ја не верујем, причам му о Агоди, о референтном броју, он ни да чује. Каже ја сам Хасан, то је моје име, реци ми име. Не знам да ли сам био више шокиран док он мени не каже: Look bro, I only have two properties: Elini apartments and Thomas apartments. Ја не верујем да он мисли на име хотела, кажем испред Thomas apartments-а сам, и он као one second и прекине позив. Сад ја не знам шта се дешава и после 10 секунди иза угла долази црнац који каже Ћао, ја сам Хасан. Тај шок где ја мислим да причам са неким који је преко целе Европе, а у ствари причам са ликом који се налази на 20 метара од мене, поред истог објекта смо, а о томе не можемо да се споразумемо, прејако.

Након што су се Теини сместили (узгред, није уопште толико лоше колико представљају коментари на гуглу), полако кренусмо Теа и ја пешке до нашег хотела, и дођосмо око 23.00. Мртви као псићи, само смо заспали.

Четврти дан: први дан са Теиним родитељима

Следећег дана знали смо да ипак нећемо отићи на Ниси, већ то оставити за дан после тога јер је била недеља и вероватно велика гужва, те смо одлучили да опет одемо на Ватија Гонија плажу где њени нису били, а био нам је потребан један лакши дан након целодневне јучерашње ексурзије. Ујутру сам читао и записивао белешке из Атомских навика, што сам јако задовољан (испоставило се да је последњи пут пре тога било 19. августа, страшно! 😡), а затим после предугачког чекања да донесу доручак од око 30 минута (опет сам и ту искористио време да прочистим галерију, то сам вече пред почео и на доручку стигао већ до скоро краја 2021), отишли на плажу. Стандардно купање, али овде хоћу да напоменем колико ми је одлична постала књига Крај смрти, трећа књига трилогије Беседе о земљиној прошлости од Лију Цисина. Није ми се свиђало код писца што нпр. другу књигу започне радњом са почетка прве, само са другим ликом и онда кад све то прођемо, за радњу друге књиге пратимо новог лика, а стари се и не помиње, мада не бих о томе овде опширно писао, имаћу рецензију његове трилогије. Све у свему, јако ми се свидело јер полако је почео све крајеве да затвара логички и све има смисла, те сам тог дана прочитао једно 150 страница, што је уз честе одласка у воду и пливање, јако добро! После ручка на који смо ишли Теина мама, Теа и ја и одмора након тога били су толики таласи да су нас запљускивали, бацакали, пливали по њима, и баш су нас и забавили и изморили, али сам скупио снаге да после одем на рекете са Теиним татом.

Ручак на Ватија Гонија

Дошли смо у смештај мало раније, мало пре 19 и били прееуморни, да нам је требало сат времена само да се вратимо себи, али опет и даље довољно уморни да не изађемо први пут у град. Друштвене игре, мало приче, телефона од сат времена и брзо прође дан!

Пети дан: одлазак на Ниси плажу

    Дан је почео најраније до сада, излазак на доручак између 8 и 8.30.

Стандардан доручак у хотелу, 19 евра за нас двоје

Након стандардног доручка, кренули смо пешке ка Ниси плажи, која је од нас удаљена кратких 15 мин хода. Искрено, није ни чудо што је проглашена најбољом плажом 2024, стварно је одлична. Јако широка плажа која је у ствари увала, са одличном бојом воде, уређеном пешчаном плажом и спасиоцима, једина мана - било је ветровито.

Прелепа боја воде

😎

😍

Поглед са "висоравни"

Прилично је дувало, па су били велики таласи, али то нас није спречило да уживамо, напротив, бацакали смо се и ломили са таласима који су ишли до 3 метра! Додуше, ја сам се прикључио забави када су Теини и Теа већ други пут ушли, али зато нисам излазио из воде 2 сата колико је било занимљиво. На плажи је била уживанција, сунцобрани су били о и сламнати који су баш лепо скривали од сунца, мада можда и не јер сам поцрвенео као краба🦀, а ниједан дан пре тога нисам 😕. Због тога је план да се сутра иде у Никозију и избегне печење док се кожа не регенерише. Теа и ја смо отишли на ручак око 16, ја сам јео пилећи wrap, она хрскави пилећи бао и заједно један помрфит, и храна је била јако добра, то је било здраво (осим помфрита) и није било скупо, релативно за плажу пристојних 23€.

Теин баобао, ручак на Ниси плажи

После ручка сам ја био превише црвен па смо Теа и ја играли Шнапсен, још мало одмарали и дошли кући око 19. Сад одох да се мажем алое вером!

Шести дан: (покушај) излета у Никозију

    Дошли смо на доручак у 8.10, а вратили се тек у 8.40, глупави хотел са скупим доручком и дугачким чекањем. Ја сам знао да бус за Никозију и Ларнаку до нас иду истом путањом, а бусу за Ларнаку је до нас требало 26 мин, тако да кажем ја Теи ајде да будемо на станици око 9.10-9.15, јер бус за Никозију креће у 9.00, боље да будемо сигурни. Ми идемо низ улицу кад пролази бус! 😱 Гледам на сат, ми смо на станицу дошли у 9.12, знали један бус је за 10 мин дошао, а другом је требало 26 мин.. Сачекали смо још 20 мин за сваки случај па се вратили у собу и спремили за плажу. Отишли смо бусом до Макронисос плаже и она је лепа, слична боја воде као Ниси, само ми делује да је у сваком аспекту мало лошија од Ниси.

Макронисос плажа

Вода је мало лошија него на Ниси, плажа је даља него на Ниси, сунцобрани су лошији нефо на Ниси, Лежаљке су збијеније него на ниси, нема бич барова у односу на Ниси. Некако је у свему мало лошија, али није лош избор за излет, јер плажа као плажа није лоша. Ја сам у воду улазио само једном и пливао јер сам и даље био јако црвен, па сам хтео да се чувам, а остатак времена читао књигу и сређивао гугл слике. Теа је у једном тренутку заспала, па сам морао да седим јер сунцобрани нису били високи довољно да праве довољно велик хлад, а она је спавала па нисам хтео да је померим и да направим места за обоје. Око 15 смо кренули ка Ниси да се нађемо са њенима. Бусом смо дошли до плаже, а прво смо јели, и ту сам јео баш здраво, неку кинеску пилетину и купус и заједно смо поделили батат помфрит. Код њених смо дошли око 16, и то је било екстра јер сви они што наплаћују лежаљке су отишли, тако да нисмо морали да наплаћујемо дупло. Ја сам завршио Крај смрти, и о томе ћу писати рецензију данас. Играо сам рекете са Теинин татом што ме у једном тренутку баш изморило, а онда смо кренули кући и дошли око 19. Друштвена игра, спремање, телефон и око 21 смо кренули у град. Они клубови су лудница. Тема колико волиш: Кременкови, Пирати, Титаник, ма шта хоћеш. Једино што смарају црнци који те врбују да дођеш баш у њихов клуб. Испоставило се да је тај севернији део Аја Напе у ствари центар, и ту су клубови, као и црква, музеј, трг, тај део је баш леп. Уморни, вратили смо се око 23.30 у хотел. На крају смо осим пливања пропешачили 19.000 корака. Ко је рекао да је море пасиван одмор?

Седми дан: Ланда бич

    Устали смо, у сад стандарних 7.45, након лешкарења смо отишли на доручак где смо 20 мин чекали јер је конобар заборавио да нас услужи иако је донео прибор пре тога?! Ок свакако није било страшно, ја сам писао блог, Теа је била на телефону, али смо због тога изашли из хотела тек око 9.20, и до плаже гуслали добрих 40 мин. Тамо нам је било екстра јер су Теини већ дошли и заузели лежаљке. Ланда је екстра плажа. Креће плитко па је погодна за децу, и стварно, највише је било парова са децом. На 3 мин од аутобуске станице, најближе од свих. Плажа је екстремно чиста, спасиоци раде одличан посао, има јако добре и чисте ве-цее и кабине за пресвлачење, као и тушеве за испирање. Ја сам и даље био малко црвен и већ данима ми је усна отечена од соли тако да се нисам превише купао, само сам два пута улазио у воду, али је цео дан брзо прошао, или сам писао блог, или сам сређивао нешто на StoryGraph. Сад кад размислим мало искрено ми је жао што нисам дуже можда проводио време и шетао са Теиним родитељима и њом, или се купао, недостајаће ми сутра кад буду отишли искрен да будем. Још јуче смо одлучили да ћемо данас ићи на вечеру, тако да смо ручак прескочили, а уместо њега отишли до продавнице по грицке, а успут смо у продавници Теа и ја нашли chicken wrap за 3,8€ који је био божанствен и то нас је баш заситило, 680 калорија по порцији. Њени су отишли око 17, а Теа и ја смо онда пола сата се добавивали рекетима. Генерално сам одлучио да ћу доста мање читати, а више се играти са њом, било Hive pocket, Шнапсен или било шта друго. Дошао сам са њом на море да уживам, а не да 5 сати дневно читам књигу. Свакако, Зелени Марс за сада ми се не свиђа толико, тј. није ме купио да се залудим и читам као луд. Након што смо дошли у хотел и одморили, спремили смо се за вечеру и кренули ка њенима. Теа је већ пар пута меркала један те исти ресторан, тако да сам знао да ћу покушати да уђем ту. Дошли смо до њега, Costas grill cafe taverna, и ред од 6 људи пре нас. Ништа, кренули ми даље и видим ја излази лик и гледа около, ја застанем и он као има ли четворо заједно и ја као из пушке дижем руку, ево нас🙋🏽!! Успели смо, имали смо баш среће да одмах улетимо. Клопа је била супер, баш смо се лепо најели и провели. Њену маму су болела леђа, а и ми смо били уморни па нисмо много пешачили после, већ полако на полачасовну шетњу назад до хотела. Били смо уморни, па остављамо спремање за Протарас за сутра. Иначе ја ово пишем углавном вече тог дана или јутро следећег, па се зато некада мешају прошлост и садашњост што уме да збуни.

Осми дан: прелазак у Протарас

    Јутро је протекло у спремању, или бар за моју вредницу Теу. Док сам ја отишао на доручак и наручио за нас двоје и распитао се на рецепцији да оставимо ствари, она нас је обоје обукла.

Кофери спаковани!

После већ стандарног енглеског доручка кренули смо на плажу. Ово је дан кад смо најраније кренули на плажу, ја сам на доручку био у 8.05 (тек у 8 почиње доручак у Федранији), а на плажи смо били у 9.15. Успео сам да уграбим последње лежаљке у другом реду, и мазнуо једну из трећег реда јер смо знали да кад Теини родитељи дођу да неће узимати лежаљке јер ће бити макс 2 сата на плажи. Испред нас су биле неке две сисате жене које су се сунчале топлес, и не знам јел сам магнет за то јер је првог дана исто била нека топлес сисата Рускиња, али добро, није смак света. Кад смо се сместили, отишли смо Теа и ја мало у воду, али сам се вратио да видим јесу ли Теини завршили за узимањем депозита. Магарци из Томас апартментса су рекли да шеф долази тек у 10 ујутру и да пре тога не могу да врате депозит. Питам се шта би било некоме ко има лет пре 12... Срећом Теини су могли да сачекају, наравно ментол је каснио, и добиће заслужено 1/5 и на Агоди и на Гуглу. Баш ми је драго што су на крају дошли, и дошли су око 11 на плажу. Иако сам прво био скептичан, можда и незадовољан, до краја летовања за ових пар дана сам се прво навикао, а онда ми је и било јако позитивно што смо били са њима, много су кул. Такође ми је драго како су Теа и њени још раније скенирали целу Ниси плажу, јер наш део је једно 6 пута мање густ него централни део плаже где стају бусеви. Не шалим се.

Зумирати у даљину број људи, као мрави, у односу на то наш део је милина

Коначно је била мирна вода! Коначно да и ја то искусим, баш сам уживао, Теа, ја и њен тата смо отишли до бова које су бааш далеко, а онда се још избрћкали. Брзо је дошло 13, кад су они морали да иду. Теа и ја смо остали до 15, грицкали сендвиче које је купила и онда отишли до хотела, узели ствари и правац на бус 101 до Протараса! Бус је пар станица био крцат, али чим смо прошли главне Аја Напа градске станице се баш рашчистио. Предност што има место за кофере! Протарас се види да је мање место, али зато имају Лидл и делује јако мирно и фино. Након што смо дошли у хотел око 16.40, натерах Теу да одемо на градску плажу која је на 7 мин од нас.

Хотел у Протарасу, јако леп

Иако је градска плажа, има плаву заставу и јако је лепа, са наравно већ стандардним добрим кипарским спасиоцима. Пространа плажа (што ја не волим толико), али прозирна вода, можда најчистија до сад, и било је лепо купати се тих једно 30 мин.

Тамо у даљини је место где смо се купали (ово је сликано у току дана, не то вече)

Једина мана за мене је што ми је усна и даље ровита па нисам потапао толико главу нити пливао ова два-три дана. Осушили смо се и отишли до Лидла где смо покуповали намирнице да правимо тортиље за ручак/вечеру/пут, и дошли у хотел уморни од пута и дана.

Девети дан: први цео дан у Протарасу

    Устали смо најраније до сад, у 7 ујутру зато што смо вече пред заспали до 21.30, ја сам био преуморан. На доручак смо отишли у 8, и био је шведски сто. Донекле сам и био задпвољан што у Аја Напи наручиш јело и то једеш јер ме је то контролисало, јер развијам навике балансиране и здраве навике у исхрани. Међутим, барем овај први дан сам заправо јако нормално јео и то ми је драго. Појео сам ону једну велику кашику омлета што је можда два јаја, четири мале кобасице, два мала кроасана, исто кашику кромпирића и укупно отприлике један и по парадајз. Уз то сам попио црни чај са млеком. Мислим да иначе сам у хотелима за шведским столом јео превише, барем за 50% више од овога, тако да је ово плус за мене. Након доручка смо отишли на Fig tree плажу, плажу смоквиног дрвета, јер уз оквире плаже и петалишта је 6 великих смокви. Тамо смо дошли у 9.20 и све лежаљке су биле заузете.

Поглед на плажу, види се и остврце 

Не види се најбоље боја воде која је супер

Мало светлија слика

То нам је био шок јер у Аја напи је у то време тек први и други ред попуњени, али мања плажица, плус мирније место и људи раније дођу. Пошто је плажа јако лепа, са лепом бојом воде и погледом и једним мањим остврцем одлучили смо да легнемо на пешкире и купамо се и будемо на плажи до 12, да нас не би Сунце превише опекло. Вода је била супер и стварно сам далеко пливао до бова, укупно 3 дужине. Супер је било дружење и купање. По повратку око 12.30 смо купили адаптер за британски тип Г штекер (мада ја забијем кључеве у пин за уземљење и тако отворим вратанца), али да не морамо да се зезамо кад будемо ишли у Сингапур и Малезију, а само је 2€. Ручали смо тортиље које сам ја направио које су биле преукусне и направили смо супицу. Сад одмор па после подне одлазак на плажу. После подне смо отишли на плажу али је било мало хладњикаво, тако да је Теа учила, а ја сређивао галерију. После сат и по смо се вратили и ишли у мек, били смо се договорили да одемо једно вече. Закључак да је свакако глупост, али мало укуснији него у Србији. Свакако ми је катастрофа и драго ми је како се здраво храним, али стварно је добра понуда. За 19€ биг мек, мек чикен чикенбургер и хамбургер, 6 нагета, 2 средња помфрита, два мала помфрита и 4 пића. Након сваривања тих глупости је Теа још учила, ја записивао белешке из Атомских навика и сад ћемо у град. У граду је било топ, били смо сат и по, купили магнете за породицу. Није ми се још спавало тако да сам коначено рашчистио галееију и разврстао по албумима. Изнервирало ме што Теа у 23.30 једе орашасте плодове, не може да се исконтролише. Сутра нам је план да идемо на Конос плажу.

Десети дан: одлазак Конос плажу

    Отишли смо на доручак у 8, у принципу смо јели исто као јуче чак сам јео и мање и на то сам баш поносан, кајгана од два јаја, 4 кобасичице, 3 полутке парадајза и кашика кромпирића, уз то чај са млеком.

Хтели смо да поранимо на Конос плажу да нам се не би поновило да је све заузето као на Fig tree плажи, и стварно није, дошли смо буквално међу првима, иако уопште нисмо нешто поранили, дошли смо у 9. Јако лепа плажа са заправо две увале, и ми смо изабрали мању која је као приватнија, и можда први пут били први ред до плаже. Иако је на почетку деловало ок, мало облачно, након сат времена је кренула да пада кишица која срећом није превише трајала, 20ак минута, после тога се разоблачило, али опет није било скроз сунчано цео дан. Боја је јаако чиста, и јако лепа (када је сијало сунце и када смо успели да је видимо).

Плажа је јако занимљива јер после уласка са десне стране имаш стене између којих имаш пешчане пролазе, тако да је јако занимљиво да истражујеш тр пролсзе, ронип између стена, ходаш по подводним стенама, итд.
Претворили смо се у праву дечицу и баш је брзо пролазило време. Ја нисам толико читао (стигао сам до 115 стране Зеленог Марса), а после ручка где смо јели Гирос питу и поделили помфит смо после брчкања играли Hive pocket и победио сам 3/3 пута 😎. Око 17 се захладило па смо се осушили и вратили се у собу око 18. Вечерали смо тортиље које смо спремили, а увече смо се прошетали по граду и купили палачинку.

Једанаести дан: последњи дан

    Морам да се извиним кипарском јавном транспорту. Иако није савршен, неке ствари за којр сам га напљувао смо током следећих дсна схвстили да су ипак погрешне. На станицама углавном постоји ред вожње за градске бусеве, а такође има QR код који када скенираш видиш за колико долсзи у правом времену. Јако кул Кипре! Једини проблем су и даље неповезаност интерсити бусева и непридржавање реда вожње. После доручка смо одлучили да опет одемо на Конос плажу јер нам се прилично свидела јуче. Али авај, морало је за 10 дана купања једном да нас стигне лоше време, и то је било другог дана купања на Конос плажи. Чим смо стили видеои смо да је опет облачно, међутим оставишсмо ствари и одлучили смо да идемо једном пешачком рутом изнад плаже која води даље. Ја сам се прво нећкао, али ми је јако драго што сам отишао зато пто је прелепо уска стазица, са десне стране видиш провалију ка мору, а после 20 мин шетње смо видели рониоце и дошли до једне ивице са које је одлично скакање у воду. Мислим да је било миминум 6 метара. Ја сам скупљао храбрости али на крају сам скочио са дупло нижег дела 😹.

Место одакле сам хтео да скочим

Нисам смео одмах са више јер се нисам ни поквасио, а и тежак сам, мислио сам да ћу дс пукнем ногама (што кад сам скочио са 3 метра мислим да сам добро поступио). Можда нисам скочио са највишег дела, али бар има кул фотки. Вратили смо се стазицом до плаже. Док смо били на стенама и стазици било је супер, време, сунчано, па смо то искористили и купали се. После неког времена су опет облаци покрили сунце па смо тад изашли и сушили се, читали књигу, играли Hive. Након тога је Теа „одмарала очи“, а ја сам отишао опет да се купам и три пута пливао око даље стене, ту сам се баш лепо изморио за ручак. Након што смо појели домаче направљене тортиље са туњевином, чекали смо да се ја осушим и отишли, јер док сам ја ручао је падала киша све време. На станици смо се добацивали лоптицом док нијр дошао бус 101, а онда у соби се спаковали, ужинали и одморили, јер смо знали да ћемо ићи на вечеру раније, ручак нам је био мали. Јели смо у Georgios tavern у главној улици који је близу нас, и иако је увек пун, не препоручујем јер храна није била нешто. Теа је узела пилећи кебаб, ја пилећи донер, али јели смо доста боље. Увече сам нас ја скроз спаковао и легли смо раније јер нас чека устајање у 5.20.

Дванаести дан: повратак

    Пробудили смо се релативно ок с обзиром на време, јер смо ипак спавали 6,5 сати ја, и преко 7 сати Теа. Чек аут је прошао брзо и чекали смо бус који је дошао тачно на време. Возач нас је возио као кромпире, али је зато био екстремно брз, возили смо се једно 15 минута мање него да је био нормалан возач. Једина мана (осим труцкаве вожње) је што без разлога није стао двема девојкама које су махале са коферима, могу само да замислим ако су оне биле као Теа и ја планирале данима да иду њиме, изучиле време, радовале се што ће уштедети 45€...
На аеродром смо дошли око 7.45, дакле за мање од два сата од Протараса, што мислим да је јако добро.

Наш лет за Београд (и код-шер са Ер Франсом)

Такође смо брзо прошли и пасошку, КД контролу, тако да смо авион чекали око 2 сата и 45 мин. Време је опет некако брзо прошло, иако смо установили да ће авион каснити из Београда 20ак минута. Аеродром Ларнака ми делује мање организовано од Београда, јер су прозивали путнике, па ко дође у ред, насупрот београдског — прво последњи редови, па средњи, па сви остали приступа. Ишли смо са ер Србијином YU-APO, Ербас А320-200 sharklets, и негде јако шацометријски бројано је било око 155 људи од могућиих 174, дакле LF од око 90%, импресивно!

Време чекања на лет је брзо прошло

Због кашњења и тог како год хоће приступа смо уместо у 10.45 кренули на таксирање око 11.20. Можда надокнадимо у лету видећемо.

Храна на лету

Одвајањем точкова је то крај нашег предивног летовања у Кипру

Закључак и утисци:

    Од доста колега сам чуо су у протеклих годину, две, а и ове године летовали на Кипру. Помислих у себи, јел могуће човече да је тамо толико добро кад иду сви, или је само помама, па куд сви Турци, ту и мали Мујо. Морам рећи да нисам био толико припремљен за одмор одмор, јер два мини-путовања пре овога су била обиласци и умор-одмори, тако да сам и ово путовање уз уживање ипак ставио и два излета до Никозије и Фамагусте. Међутим, после пар дана схватио сам о чему сви причају: одличне плаже, које, иако су 100 метара плићак, после тога можеш поштено да се купаш до бова, а не као у Египту где дођеш до нова а вода до колена. Због песка је боја воде стварно одлична, плаже су јако уређене, чисте, углавном лржањке нису збијене, а јефтине су и цена је уређена (7,5€ за две лежаљке и сунцобран), спасиоци увек раде свој посао, има пропрстних задржаја (барова, вц-а, кабина за пресвлачење, терена за одбојку на песку), итд, итд. Свака плажа на којој смо били је имала плаву заставу. Као што се види из текста, нисмо ипли на излете до Никозије и Фамагусте, на један смо хтели али нас је зезнуо бус, а на други ни нисмо јер смо хтели да уживамо у супер одмору. На крају аутобуски превоз и није био толико лош у Аја Напи и Протарасу, у Ларнаки пошто смо били опет и даље мислим да је ужасан, јер, барем на две станице које сам видео нема никаквог реда вожње нити QR кода на станици. Не бих препоручивао Фамагуста гарденс хотел у којем смо били (додуше ми смо морали јер сам ја испао глуп, писах о томе), јер се хотел не одржава добро, а тек не бих препоручио узинање доручка, скуп је за оно што се добије. То је био промашај. У Протарасу бих могао да препоручим Капетаниос беј хотел, мислим да итекако вреди те паре, за јефтиније паре се добије боља соба, боље одржавање и много бољи доручак. 3* ≠ 3*
Излет у Ларнаку ми је био добар само због плаже. Могуће да је утицало топлота тог дана, али у граду нема ништа специјално да се посети. Макензи плажа велика препорука, а и локал са клопом је био супер. Свака плажа, а набројаћу их рснгирати их доле је по мом мишљењу за препоруку, у накгорем случају да се обиђе, јер ниједна од њих није лоша. Од 10 купаонох дана, посетили смо 8 плажа (Ватију Гонију и Конос смо дуплирали, као и Ниси два пута по пола дана). По мом мишљељу ово је ранг листа плажа које смо обишли:

1. Ниси плажа — чисто прво место, у свској категорији је најбоља — од квалитета и боје воде, чак и до таласа ко воли, садржаја на плажи, итд, с једном великом звездицом: јако је битно не ићи на централни део где сви туристи буду јер је ту аутобуска станица. На плажу ићи, ако изађете на тој станици ка граду (дакле од свих тих барова, или ако гледате мапу, ићи на исток, и када се прође још један бели бар након њега у ту секцију лежаљки. Доста их је мање, има простора између, ником нисте на глави, можеш да ротираш своје лежаљке и хваташ хлад без да некога закачиш ко се сунча. Такође много мање (да не кажем да их нема уопште) има људи који поставе пешкир, тако да је ту милина.
2. Ланда плажа, близу Ниси по квалитету, али опет је у скоро свему малко лошија — Ниси има бољу боју воде, плажу барове, ближа је.. Једино је Ланда боља у квалитету кабина и вц-а, ту је убедљиво прва и баш је чисто. Има места, нису толико збијене лежаљке.
3. Конос плажа — која би можда била и виша, да је на последњем дану није покварило лоше време. Има два дела, приватна увалица која је мања и где смо ми били је, по мом мишљењу, доста боља. Има мање људи лежаљке су баш близу води, и занимљивија је, јер када уђеш са десне стране су стене различитих облика око којих можеш да се играп, пливаш, рониш, скакућеш, пењеш, скачеш са њих, итд. Осим плаже има и пешачку стазицу коју препоручујем да се обиђе и оде скроз до места за скакање. Можда неко има више храбрости од мене. Једина можда мана (некоме) јесте што има доста да се прво спушта, а у повратку пење до пута, али некоме је то велика предност.
4. Макензи (овде се Теа неће сложити са мном) — можда некоме јако једноставна плажа, подсећа на Копакабану у Рију (нисам био, али мислим да је тако), равно, песак и тако у недоглед. Некима се ово неће допасти (ја сам један од њих, више волим убала плаже), међутим, има тај неки шмек који је мене купио: авиони који слећу преко тебе, супер боја, не знам, мислим да је стављам овде на утисак који је оставила на мене. Осим тога, иза плаже има бааш доста фуд барова, ресторана и кафића, тако да ако на некој плажи нећете остати гладни ако нисте понели храну, онда је то ова.
5. Плажа смоквиног дрвета (Fig tree bay) — јако лепа плажа, која је са једне стране увала, а са друге стране се наставља право међутим има мини остврце и понтоне за водене активности тако да је полу заклоњена. Верујем да би ми ова плажа можда и била више на листи, јер стварно има потенцијал, лепа плажа, супер боја воде, итд, међутим, иако смо дошли око 9.20 што није прекасно, била је скроз попуњена, па смо морали да лежимо на пешкирима на сунцу, и кад ниси у води умиреш од врућуне, тако да смо отишли после пола сата.
6. Макронисос плажа — такође још једна плажа која би можда била виша, али због личних околности је тек на шестом месту. Изгледом подсећа на Ланду и Ниси, међутим, био дсм јако изгорео дан пре тога, па сам све време (осим једном) био у хладу сунцобрана, а такође су ме усне пекле па сам у води био сат времена макс. Због досаде, а и тога што је слична као две горепоменуте плаже, а најдаља (још километар випе од Ланде, која је киломезар даље од Ниси, те уопште није лагано по врућини доћи пешке), тек шесто место.
7. Ватија Гонија плажа — иако седмо место, плажа уопште није лоша. Позицијс јој пати од конкуренције, све плаже су јако добре са плавим заставама, па ова плажа, која би негде била супер је овде тек претпоследња. Немам шта да кажем лошр о њој, било ми је скроз ок, само има доста бољих. Од свих плажа она је најужа, баш је као увала, и има скроз ок ресторан као опцију за ручак ако то желите.
8. Плажа свитање (Sunrise beach) — градска плажа у Протарасу, можда мени најгора и једина на коју се не бих вратио. Слична је као Макензи, дугачка и равна, међутим није занимљива као она. Такође ми је вода мање лепа (додуше разлог за то је што смо оба пута били поподне на њој). Уместо барова, са друге стране су хотели, где, ем не можеш да једеш, ем раније заклањају Сунце, па је нама ту око 17.30 на тој плажи залазило Сунце. Генерално, Аја Напа је боље позиционирана (на југу), те касније залази Сунце, пто је такође ствар коју није лоше знати.

Кипар, јако лепа земља коју свакако треба посетити, за следећи пут остаје Никозија и спој Турско-Грчке културе. Супер провод, зезање, одличне плаже и загарантован одмор! Дефинитивно ћемо се вратити.

До следећег писања